Najjačim
pasošima mogu da se pohvale Nemačka i Singapur čiji građani bez viza mogu da
putuju u 159 zemlja sveta, pokazala je godišnja lista "Passport
Index". Na dnu liste koja broji 199 zemalja nalaze se Avganistan,
Pakistan i Irak. Zemlje bivše Jugoslavije uglavnom su dobro plasirane, a jedna
od njih čak se nalazi i u top deset.
Zanimljivo
je da u top deset nema nijedne zemlje sa afričkog kontinenta, ali i da je
najveći pad u odnosu na prethodne liste zebeležila Amerika, koja je pre dve
godine bila na prvom mestu.
Top
deset zemalja:
1) Nemačka, Singapur (159)
2) Švedska, Južna Koreja (158)
3) Danska, Finska Italija, Francuska, Španija, Norveška,
Velika Britanija, Japan, SAD (157)
4) Luksemburg, Švajcarska, Holandija, Belgija, Austrija,
Portugal (156)
5) Malezija, Irska, Kanada (155)
6) Grčka, Novi Zeland, Australija (154)
7) Malta, Holandija, Island (153)
8) Mađarska (151)
9) Slovenija, Slovačka, Poljska, Litvanija, Letonija (150)
10) Estonija (149)
Zemlje iz regiona:
Najjači
pasoš u našem regionu ima Slovenija koja se čak plasirala i u top deset. Sa
slovenačkim pasošem moguće je ući u 150 zemalja sveta bez vize. Iza Slovenaca,
na 14. mestu nalazi se Hrvatska čija putna isprava omogućava bezvizni ulazak u
144 zemalja sveta.
Na
trećem mestu u regionu, a 37. mesto na listi, nalazi se Srbija. Kako se navodi na sajtu
passportindex.org sa pasošem Srbije moguće je bez vize ući u 112 zemlja sveta.
To je ipak, u odnosu na prethodnu godinu, pad za dva mesta.
Iza
Srbije, na 40. mestu nalazi se Makedonija, potom Crna Gora (43) čiji građani
imaju mogućnost bezviznog ulaska u 105 zemalja sveta i Bosna i Hercegovina čiji
je pasoš zauzeo 47 mesto. Poslednja od zemalja regiona je Albanija na 48 mestu.
9) Slovenija (150)
14) Hrvatska (144)
37) Srbija (112)
40) Makedonija (108)
43) Crna Gora (105)
47) Bosna i Hecegovina (101)
48) Albanija (96)
Ovaj pasoš poseduju samo TRI OSOBE na svetu
Sa samo tri izdata primerka, Malteški red vitezova ima
svakako najređi pasoš na svetu.
Ovaj pasoš poseduju samo najviši oficiri ovog reda: jedan za
Velikog Majstora, njegovog zamenika i kancelara ovog reda, dok ostali članovi
koriste dokumenta koja im je izdala njihova matična država.
Otkako je ovaj viteški red izgubio ostrvo Maltu davne
1800. godine, ograničen je na dva poseda u Rimu, odakle izdaje sopstvene
poštanske marke, ima svoju valutu i pasoš.
Veliki Majstor reda služi kao podrška vatikanskoj
diplomatskoj aktivnosti, u međunarodnim odnosima, procesima prilikom podnošenja
peticija, u predlaganju amandmana.
Trenutno, ovaj katolički red, zvanično Suvereni vojni
bolnički red Svetog Jovana Jerusalimskog od Rodosa i od Malte, sastoji od 13500
vitezova, dama i sveštenika, kao i 80000 stalnih volontera i 25000 zaposlenih.
Funkcioniše kao dobrotvorna organizacija i nudi medicinsku pomoć širom sveta.
Malteški red vitezova je diplomatski povezan sa 106 zemalja,
uključujući Španiju, Rusiju i Ameriku.
Međutim, zemlje koje ne prihvataju pasoše ovog reda
uključuju i Veliku Britaniju, SAD i Novi Zeland.
Sadašnji Veliki Majstor je ser Metju Festing, tek drugi po
redu Englez koji je uzeo ovu ulogu od 1259. godine.
Diplomatski odnosi Srbije i Malteškog reda uspostavljeni su
sredinom 19. veka. Za vreme rata 1885. između Kraljevine Srbije i Kneževine
Bugarske, Malteški red je donirao srpskim železnicama sanitetski voz od 10
kola, koji je saobraćao na relaciji Beograd-Niš. Dolaskom komunista na vlast
Jugoslavije, nakon Drugog svetskog rata, diplomatski odnosi se prekidaju.
Ponovni diplomatski odnosi uspostavljeni su 1. maja 2001.
godine.
Gubitak pasoša u inostranstvu – šta uraditi?
Verujem da se većina ljudi trudi da putovanja vezuje za
neke lepe događaje, odmor ili uživanje, međutim i nepredviđene situacije
su sastavni deo putovanja. Jedna od većih neprijatnosti koja vas može zadesiti
prilikom putovanja jeste gubitak pasoša. U situaciji kada izgubite pasoš i
ostanete bez validnog dokumenta nije moguće nastaviti putovanje niti se
možete vratiti u zemlju. Šta raditi ako izgubite pasoš u inostranstvu?
Procedura u slučaju gubitka pasoša u inostranstvu, koju
treba preduzeti u ovakvoj situaciji treba da se shvati krajnje ozbiljno. Brzina
reagovanja je ključna. Pre polaska na put savetujemo da napravite
fotokopiju prve stranice vaše putne isprave, jer ćete imati broj originalnog
dokumenta u slučaju gubitka, što će znatno olakšati dobijanje novog.
Procedura prilikom gubitka pasoša na putovanju:
Prvi korak koji je potrebno načiniti jeste obratiti se
najbližoj policijskoj stanici i zatražiti izdavanje potvrde o prijavi gubitka
pasoša. Po dobijanju potvrde iz policije o prijavi nestanka ili krađe putne
isprave neophodno je da se putnik obrati diplomatsko-konzularnom predstavništvu
Republike Srbije u državi u kojoj se nalazi. Diplomatsko-konzularno
predstavništvo Republike Srbije izdaje putni list koji služi samo za
povratak u zemlju i nije ga moguće koristiti za odlazak u neku drugu državu.
Putni list je dokument koji se izdaje državljaninu Republike
Srbije koji boravi u inostranstvu bez putne isprave i ima rok važenja najduže
do 60 dana.
Potrebna dokumentacija za izdavanje putnog lista u
inostranstvu:
- Dokument kojim se dokazuje državljanstvo Republike Srbije – izvod iz matične knjige državljana koji nije stariji od 6 meseci;
- Dokument koji potvrđuje identitet – lična karta ili vozačka dozvola Republike Srbije;
- Potvrda o prijavi gubitka pasoša – izveštaj policije o nestanku pasoša;
- Izjava o okolnostima pod kojima je pasoš izgubljen - izjava se piše na licu mesta, na formularu koji konzulat obezbedi;
- Popunjen formular za izdavanje putnog lista;
- Tri fotografije u boji dimenzija 3.5 x 4.5 cm;
- Konzularna taksa - iznos takse se razlikuje u zavisnosti od države u kojoj se putnik nalazi, ali taksa okvirno iznosi 50 evra.
Odgovornost turističke agencije prilikom gubitka pasoša:
Ukoliko putnik za vreme putovanja izgubi putne isprave ili
mu budu ukradene, turistička agencija ne snosi nikakvu odgovornost. Prema
opštim uslovima putovanja, putnik je dužan da o svom trošku blagovremeno
obezbedi nove putne isprave, i snosi sve eventualne posledice po tom osnovu.
Predstavnik agencije nije u mogućnosti da spreči krađu ličnih stvari,
ali može da upozori koje su rizične tačke na destinaciji. Na sajtu Ministarstva
spoljnih poslova možete pronaći u kojim turističkim mestima postoji velika
mogućnost da budete opljačkani.
Rizične destinacije za turiste u inostranstvu:
Kako je putnicima iz Srbije Grčka tradicionalno
najprimamljivija destinacija za letovanje, ukazujem na kritična mesta u Grčkoj
gde su krađe česte:
- mesto Laganas na ostrvu Zakintos,
- mesto Kavos na ostrvu Krf,
- mesto Kardamena na ostrvu Kos,
- mesto Faliraki na ostrvu Rodos,
- mesta Hersonisos i Malia na ostrvu Krit.
Vinski pasoš Srbije
Šta je vinski pasoš i koje pogodnosti pruža korisnicima?
Vinski pasoš Srbije je pasoš u kojem je predstavljeno 50-tak
vinarija Srbije. Na svakoj stranici je predstavljena po jedna vinarija,
uputstvo kako doći do vinarije, kontakt podaci i mesto za pečat (sa datumom
posete vinariji).
U središnjem delu pasoša nalaze se kuponi za popuste pri
kupovini vina u vinarijama.
Vinski
pasoš Srbije vam otvara vrata većine srpskih vinarija, od onih poznatih do onih
malih, porodičnih vinarija koje nisu dovoljno poznate široj javnosti. Sa
vinskim pasošem se vinarije mogu obilaziti i u sopstvenoj režiji i u u okviru organizovanih vinskih tura. Prilikom
poseta vinarijama dobija se vinski pečat u pasoš. Uz prikupljenih 25
pečata/poseta vinarijama, organizatori su obezbedili vredne nagrade i besplatan
vinski pasoš za sledeću godinu.
Svake godine, u maja, vinari otvaraju svoje vinarije za besplatne degustacije korisnicima vinskog pasoša.
Zeleni pasoš - Vodič za održivo putovanje kroz Srbiju
Zeleni pasoš predstavlja vodič za održivo putovanje u
Srbiji. On daje savete o tome kako bi trebalo putovati na održiv način, a do
sada je objavljen u sledećim zemljama: Brazil, Ekvador, Kostarika, Južna Afrika
i vanevropske oblasti Francuske. Tako je Zeleni pasoš za Srbiju postao prvi na našem
kontinentu, a šesti u svetu pod ovim poznatim UNEP brendom.
Zeleni pasoš predstavlja mogućnost za našu zemlju da
promoviše turizam i da, po uzoru na razvijene turističke destinacije, ispuni
realnu potrebu na turističkom tržištu naše zemlje. Ova publikacija daje svoj
doprinos nastojanjima države da se primenjuju principi održivosti u turizmu i
drugim oblastima.
Ko je kreirao Zeleni pasoš?
Zeleni pasoš Srbija su, po uzoru na originalnu verziju, a
poštujući specifičnosti naše zemlje, napisali, dizajnirali i obogatili
fotografijama nastavnici i studenti Poslovnog fakulteta Valjevo Univerziteta
Singidunum, sa kojim je UNEP i potpisao ugovor o saradnji na ovom projektu za
2012. godinu.
Zašto Zeleni pasoš?
Vodič je usmeren na postojeće i potencijalne turiste koji
putuju po našoj zemlji i njime se vrši edukacija turista o principima
održivosti prilikom putovanja. Cilj Zelenog pasoša je da se promeni ne samo
turistička percepcija prirodnih i kulturnih resursa naše zemlje, već i
ponašanje turista.
Publikacija sadrži savete za aktivnosti tokom
celog putovanja, uključujući i pripreme i povratak. Poštujući ove savete
turisti bi trebalo da imaju kvalitetnija putovanja, istovremeno doprinoseći
očuvanju prirodnih i kulturnih resursa koji se koriste u turističke svrhe.
Svaki savet iz Zelenog pasoša je podržan primerima različitih destinacija u
Srbiji, lokalne hrane, skrivenih tradicija i jedinstvenih običaja.
Nadam se da vam je ovaj tekst bio zanimljiv i koristan.
Uskoro vas očekuju još zanimljiviji postovi. ❤
